Иза идеологија: дубровачка група из 1950. године
Посебно креиран за 9. шаховску олимпијаду 1950. године у Југославији, овај сет представља једну од најрадикалнијих револуција у дизајну у историји шаха. Дизајниран од стране црногорског сликара и вајара Петра Почека, сет је имао за циљ да поново уједини свет кроз уједињујућу моћ игре након Другог светског рата. Са овим циљем на уму, сви верски симболи су намерно уклоњени: традиционални крст на врху краља замењен је једноставном сфером, а зарез на бискупу који је симболизовао митру свештеника је уклоњен.
Овај “секуларни” и инклузивни дизајн претворио је шах из симбола одређених веровања у универзално уметничко дело. Познато је да га је Боби Фишер изузетно ценио као “најбољи сет на коме сам икада играо”, до те мере да је инсистирао на његовој употреби за свој историјски реванш 1992. године против Спасског. Овај дизајн представља дубоко естетско обећање занатске израде за мирну и модерну будућност.
Страст изван граница: Шаховско наслеђе Суботице
Оживљен у погранитном граду Суботици и израђен у легендарним радионицама Субозан, овај сет представља моћан симбол златне ере Југославије у свету шаха. Ови фигури представљају епоху када је шах заживео као истинска народна култура присутна у сваком дому, школи и јавном парку. Носећи једноставну, издржљиву и достојанствену естетику балканског занатства, они приповедају причу о томе како се шах развио из елитне забаве у заједнички друштвени језик који је ујединио све слојеве друштва. Суботички сет и даље остаје безвременски културни мост где се уметност и стратегија сусрећу.
