Међународни шаховски конгрес 1904. године у Кембриџ Спрингсу, Пенсилванија, обележио је историјску прекретницу као први велики међународни турнир одржан у Сједињеним Државама. Овај догађај постао је пресудан тренутак Златног доба шаха, представљајући мост између класичних европских традиција и растућег угледа америчке шаховске сцене.
Окупљање легендарних мајстора
На турниру је учествовало шеснаест најмоћнијих играча света, што га је чинило једним од најјачих такмичења почетка 20. века. У саставу су били:
Емануел Ласкер: актуелни светски шампион и доминантна снага у шаховској стратегији.
Михаил Чигорин: легендарни руски мајстор и пионир совјетске шаховске школе.
Давид Јановски: сјајан пољско-француски тактичар познат по својој агресивној и креативној игри.
Френк Џејмс Маршал: млади амерички изазивач који је шокирао свет освајањем турнира без пораза, завршивши испред светског шампиона.
Међу осталим значајним учесницима били су Хари Нелсон Пилсбери, Карл Шлехтер и Ричард Тајхман.
Уклањање краљевог крста из оригиналног Стаунтоновог дизајна био је намерни потез ка инклузивности, којим се одаје почаст разноврсним пореклима међународних играча враћајући игру њеним секуларним и апстрактним коренима. Овај дизајн је утврдио шаховску таблу као неутралну арену логике, слободну од специфичних религијских конотација.
