Међукултурска капија: Револуција кодификована од стране Лусене
Објављено 1497. године, ово дело је најстарији сачувани штампани документ који означава прелазак шаха у модерно доба. Очев отац, Хуан Рамирез де Лусена, био је истакнути дипломата и “конверсо” (особа јеврејског порекла) у служби католичких монарха. Овај мултикултурни породични контекст служио је као витални интелектуални канал, омогућавајући проток знања из Медитерана, Северне Африке и Блиског истока у Европу.
У овом делу Лусена не делује као изумитељ, већ као мајсторски састављач и кодификатор. Трансформација фигуре саветника (краљице) у шаху из ограничене фигуре у најмоћнију силу на табли већ је расцветала као алегорија љубави у песмама попут Scachs d'amor из 1475. године, много пре Лусене. Вероватно црпећи (и копирајући) из изгубљених текстова Франческа Вичента из 1495. године, Лусена је искористио моћ штампарске пресе да универзализује ова “нова правила игре” која су се већ оглашавала на улицама и у поезији. Ова књига представља први устав преласка са спорог темпа древног Шатранджа на динамику модерног шаха.
Заједнички ум краљевства: Прва европска енциклопедија игара
Датирано 1283. године, "Либро де лос Хуегос" (Књига игара) је прва и најсвеобухватнија енциклопедија игре у Европи. Наручен од стране краља Алфонса X од Кастиље, овај рукопис представља највеличанственији запис хиљадугодишњег путовања шаха из Персије преко Медитерана, Северне Африке и Блиског истока до Европе. Књига представља шах не само као забаву, већ и као симулацију универзума, испреплетену са астрологијом и математиком. Њених више од 150 минијатура овековечује цивилизовани дијалог људи различитих веровања, жена и научника који се састају за истим столом, користећи световне и апстрактне фигуре. Ово дело представља најсјајнији доказ из средњег века да је интелект мост који превазилази сва уверења.
